„Колико језика знаш, толико људи вредиш.“
Када сам имала десет година, питала сам свог тату којом би професијом било добро да се бавим кад порастем. Сећам се и доба дана, и улице у мом предивном родном граду којом смо шетали, чак и места на коме смо застали. Тата је одговорио, цитирајући свог оца: „Колико језика знаш, толико људи вредиш“.
И тако сам као девојчица схватила да познавање другог језика ствара независност у комуникацији, а тиме и одређену врсту слободе. Заиста ми се свидела идеја да могу директно комуницирати са људима из других култура. Овај цитат мог деде постао је моја животна крилатица, а моја страст према језицима и културама провлачила се као златна нит кроз мој приватни и професионални живот.
Вербална комуникација
Вербална комуникација – куриозитет људске расе. Незаменљиви матерњи језик, узбудљиви страни језици, атрактивни егзотични језици … словенски језици, германски језици, романски језици … Лаки језици, мелодични језици, тешки језици … Феномен језика ме стално фасцинира.
Понекад се питам какав би био свет, када би сви људи говорили једним језиком? Да ли би се боље слагали или не? Да ли би свима било досадније или једноставно лакше? Како би се развијали наши мозгови, карактери, односи и културе? На крају, како или зашто су се уопште развили различити језици?
Разноликост је оно што наш свет чини мудријим
Верујем да је свака врста разноликости управо оно што наш свет чини лепим и мудрим. Разноликост подстиче развој и напредак. Развој мисли – развој језика – развој света. Каже се да је све што постоји око нас првобитно била мисао. Мисли, осећања и језици „плешу“ заједно. Допуњују се, развијају и тако заједно утичу на наш ум, душу, тело и на цео наш живот.
Неговати сопствени језик значи неговати себе. Учењем страних језика остајемо у форми.
Научно је доказано да сваки нови језик који учимо продубљује и јача нашу меморију. Наш потенцијал и методе учења могу се разликовати, али ефекат је увек позитиван. Чак и ако себе сматрате двојезичним, увек постоји мала разлика која једном језику даје предност. И управо је тај језик онај, који нашој души даје посебну мелодију.
Језик који научимо у утроби мајке обликује нас заувек. Индивидуално и колективно, повезује нас са вековним осећањима и сећањима. Ми смо, на крају крајева, микро-честица макро-целине. Каже се да уколико разумете језик једног човека, можете боље осетити и душу његовог народа. Стога, у зависности од тога како неки језик звучи, често се опажа и карактер читавог једног народа. Чврсто верујем да би ова сазнања могла дати огроман допринос квалитету интеркултурне комуникације.
Људско искуство доказује да говорити истим језиком не значи аутоматски и боље се разумети. Речи носе своје значење, али њихов тон ствара музику. Квалитет комуникације одређује не само оно што кажемо, већ и то како ћемо нешто рећи и да ли ћемо уопште рећи.
У данашњем дигиталном свету са доминацијом енглеског језика постоји аргумент да више није неопходно учити стране језике. Многи сматрају да човек више не зависи од преводилаца као у претходним вековима, јер постоји вештачка интелигенција која у превођењу може заменити људски фактор. Тачно, али само делимично, јер ту постоји једна мала замка.
Као туриста или у свакодневне сврхе, свако од нас може научити неколико речи, можда и мало више, у зависности од личног талента, времена и воље. Језици такође могу бити леп и креативан хоби, посебно мотивишући када се заљубите. Коме год је потребно брзо преводилачко решење, може уз помоћ специјалних софтвера разумети односно превести чак и нешто више, што у одређеним ситуацијама може бити врло практично. Сви знамо да се технологија непрестано развија и да је реално очекивати да једног дана ова лепа професија, као и многе друге, једноставно ишчезне.
Али ми још нисмо толико далеко стигли. Зашто? Зато што још увек не постоји такав рачунарски програм који у потпуности може превести оне врло фине нијансе једног језика на неки други језик, као што то може човек. Техничке препреке у превођењу попут правописа, граматике или синтаксе могу се прилично добро превазићи данашњим нивоом развоја вештачке интелигенције. Али оно што језик чини живим, течним и јединственим је оно што ја називам духом и душом језика – оно што је неодвојиво од људског духа и душе.
На крају крајева, језике учимо не само да бисмо пронашли краћи пут до брзих преводилачких решења, већ и зато што те језике и људе који их говоре, земље у којима живе или литературу коју пишу волимо, и што желимо да допремо до њихове суштине.
Језик као кодни систем је само средство. Језик као порука из срца права је алхемија.