Део чланка преузет са сајта: https://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/kulturne-atrakcije/arheoloska-nalazista/vinca-kolevka-evropske-civilizacije/
Обрада текста: Татјана Трнка
Када се пре једног века моћни Дунав повукао у своје корито, оставио је за собом велики дар читавом човечанству. Чепркајући по обали, извесни деда Панта из насеља Винча пронашао је чудну глинену фигуру. Радознали старац никада пре ништа слично није видео, па је у потрази за објашњењем своје откриће однео у Народни музеј у Београду. Није ни слутио да у својим рукама држи фигурину направљену пред крај каменог доба, рукама прачовека.
Археолози су од тада са великим узбуђењем почели да са разоткривањем мноштва нових слојева цивилизације које је у себи сачувао један споља сасвим обичан брежуљак у Винчи. Утврдили су да се на том месту налазило највеће насеље из доба неолита, старо више од седам хиљада година, и пронашли у њему остатке многих култура.
Најдревнија неолитска цивилизација Европе спава на локалитету Винча, на десној обали Дунава, недалеко од центра Београда. Археолошко благо Винче налази се на дубини од око 10.5 метара и саржи читаво богатство цивилизацијских слојева од неолита преко бронзаног доба па све до гробница из Средњег века.
Ово налазиште доказало је да се седам хиљада година пре нове ере на том месту налазила утврђена метропола. Сматра се да је она била центар тадашње цивилизације која се простирала широм данашње Србије, Босне, Црне Горе, Македоније, Грчке, Румуније и Бугарске.
У Винчи је пронађено право богатство најразличитијих оружја и оруђа од камена и костију, посуђе, ритуалне вазе, накит, мноштво антропоморфних и зооморфних фигурина, остаци праисторијских кућа као и велики број других предмета израђених овде или донесених из удаљених области.
Оно што је више од свега чини специјалном, јесте велики број идентичних предмета који указују на то, да су људи на овим просторима већ у касном каменом добу имали неку врсту стандардизоване производње. Били су много цивилизованији него што се у први мах мислило! Истраживања говоре да су становници Винче живели урбаним начином живота, веома близу једни другима.
Ова древна метропола је пуно пута горела у пожарима, захваљујући којима су у малтеру сачувани отисци кућа и многих других предмета. Ти проналасци су нам помогли да схватимо како је живео наш праисторијски предак.
Винчанске куће су биле од блата и песка, смештене у уским улицама, а праљуди су били много друштвенији и креативнији него што можемо и да замислимо.
Ткали су хаљине са В-изразом пазећи на стил и дизајн одеће. Фигурине су нам откриле да су имали намештај у кући, а правили су и веома лепо посуђе. Поред тога, волели су и да путују. Одлазили су до Карпата како би набављали вулканско стакло које су користили у изради оруђа, а доносили су и предмете из много удаљенијих места и различитих култура.
Због свега тога Винча се сматра једном од најнапреднијих праисторијских култура. Сматра се да је трајала хиљаду година и да је то био период мира.
„Кривац“ за њен настанак, али и за појаву ратова, био је бакар. Док су се становници Винче богатили након открића бакра правећи од њега накит и оруђе, други праљуди су га користили да направе оружје и на силу отму богатство Винчанцима који нису били вични борбама. Тако је отпочела постепена пропаст винчанске цивилизације.
Налазиште у Винчи је и данас у центру интересовања археолога. Иако је његов велики део ископан, истраживања нису ни близу завршетка, а свету још увек нису познате све тајне ове обале Дунава. Некадашњи центар велике цивилизације, Винча је данас један од најзначајнијих археолошких паркова Србије, кога сваке године посећује све већи број знатижељних људи.
Када посетите Београд, не пропустите прилику да упознате ову културу. У музеју ће вас дочекати искусни археолог, кустос музеја у Винчи, господин Драган Јанковић.