Пише: Татјана Трнка

Драги посетиоци ТТ СТИЛ блога!

У овим временима, пуним изазова и препрека, када човечанство пролази кроз велику моралну кризу, поставља се питање свих питања: како својом сопственом егзистенцијом на овој планети можемо оставити лични печат за пример? Како можемо променити себе, како бисмо тиме на боље променили и свет?

У претходним столећима све до наших дана много је инвестирано у развој технологије. Човечанство ужива у предностима (али осећа и мане) дигитализације. Дигитални свет нам омогућава лакше превазилажење географских, језичких, културних и других граница. Можда нам нуди нешто више слободе, али самим тим и много више одговорности.

Данас, више него икад пре, важи изрека: „Ко има избора, има и мука“. Пре него што се изгубимо у океану информација и понуда, не би требало да заборавимо, да је наш највећи луксуз непроцењиве вредности, заправо, наше време. Време у овом животу је једино, што не можемо надокнадити. Утолико је важније обогатити себе садржајима који хране тело, дух и душу. Бити селективан је нови императив.

Дубоко сам захвална на привилегији нашег модерног начина живота, да путем интернета у трен ока имамо приступ знању најпаметнијих умова света. Поређења ради, наши преци су се морали отиснути на дуга и често потпуно неизвесна ходочашћа, не би ли чули и дивили се драгоценим речима можда само једног јединог мудрог човека.

Лично верујем да смо почаствовани што живимо на прелазу између два миленијума и да једну епоху, која са собом носи својеврсну промену парадигме, можемо изнова дефинисати. Ако то нисмо учинили до сада, онда је крајње време да се посветимо свом духовном и душевном развоју, и не допустимо да нас, људе, претекну наша технолошка достигнућа.

Вратити се свом првобитном Извору, како бисмо се хармонично подесили на фреквенцију наше Планете, повезати се са Природом и Законима Универзума, и поново препознати оно Божанско у себи, задаци су који пред нама, људима, неизбежни стоје, уколико желимо да (пре)живимо у овој димензији постојања.

У том духу размишљала сам неко време, како би моја маленкост својим знањем могла допринети просперитету друштва на неки нов начин, јер срећа је већа, када се дели. Помислила сам, да би за почетак било конструктивно направити једно место, на коме се налази све што волим, што ценим и што ме инспирише. Једно место, које и други људи могу посетити, у нади да ћу тиме дотаћи њихове душе и покренути их на једно заједничко креативно стварање. За добробит свих нас.

Ова мисао довела ме је до идеје о стварању ове виртуелне оазе, у којој бих Вам кроз добру комуникацију, са светлошћу у срцу и уз мелодију више језика пожелела добродошлицу.

Добродошли!
Willkommen!
Welcome!
Καλώς ορίσατε!
Добро пожаловать!